Мира Видовић Ракановић: Срећа


Размакох завесу

Па у тајном претинцу

Што се срце зове

.

Убацих једно име

Коме сам

Тихом песмом ветра

Небо из очију украла

.

Док пољем

Шареним газим

Задигнувши скуте

Цветне хаљине

.

И плава пучина

И снови ме покривају

.

Испраћам реку

Коју погледом

Несташно таласам.

Са рашћупаним осмехом

.

Ја из праха ничем

И започињем нови лет

Због чега и птици

Почињу цветати очи

.

Чујем му глас

У тоновима љубави

.

Који се провлачећи

Кроз ливаду

Хвата у коло

Са капљицама росе

.

И нестаје ми

У ушним шкољкама,

Сакривеним испод

Свилене косе

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s