Анђелко Заблаћански: Чудесна ноћ
Топлину ти даха знам кроз живот цео
У осмеху слутње све о чему ћутиш
Док сваки ти дамар скрива мене део
А ти мисли моје чувствима замутиш
.
У очи ме гледаш додиром усана
Зеницом ти искре немирне ми руке
Све ноћи страствене титре у дну дана
Док грлиш ми жудне љубавне јауке
.
Уздахе са груди дланом сам ти брао
Као месец када сјајем крушке љуби
Пожуду сам с тобом од чедности крао
Док се у ћутању дрхтај не изгуби
