Јуриј Кошин: Суседа


На одмору у Татранској Ломњици

питали су ме

о новим стиховима Лоренца,

Кравжа и Брјезана.

И причах што сам знао.

Идући с одмора

на Будиској аутобуској станици

сретох младу девојку.

Учи два језика, погађа

шта сам, Пољак, Чех

или шта знам ко?

Можда сам Србин?

„Ja, kann man denn vendisch aush shreiben?“

Мени се оловка сломи.

.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s