Милорад Максимовић: Светло што снива


Зове нас море…

Утихну птице чаробнице

ма само ли мисао о томе дође.

.

Чекање векова 

у нашој крви

песме без певања.

.

Искре што не гасну

врело живота 

воља изнад свега.

.

Нада коју деца имају

наш чини будним 

сред омаме палих. 

.

Живот нас зове

на све просторе 

где пасу дивљи коњи славни. 

.

Зове нас дух

зову нас зоре

кроз Етар једра дижемо.

.

Сила се претапа кроз нас

сред срца зов 

из душе искона глас.

.

Зову нас Горе

и небеске луче горе,

над Океаном Звезда стихови роморе.

Мисао, нада, луча и бол

страх и језа, осмех и зној

Љубав и моћ, истина жива.

.

Зове нас вечна песма

кроз све што бива

А ми…ми јесмо Светло што снива.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s