Илија Зипевски: Азбука и зодијак


До сада сам обрађивао азбучна слова понаособ указујући на њихова тајна значења и на коло природних и духовних појава који низ азбучних слова описује, назувајући га слободно Азбучним Колом Године. При томе сам се дотицао и паралела између значења и места одређених слова у календарском Колу Године и астролошких знакова, али тек понегде. Посматрајући даље Азбучно Коло Године, увиђам да се оно заиста поклапа са енергијама астролошких знакова и њиховом симболиком о чему ћу више писати у наредним објавама.

Древна писма су заиста представљала својеврсне календаре и могу слободно рећи да је азбука једно од ретких сачуваних писама које можда најверније и даље представља календар духовних и природних појава током једне године (или било ког другог циклуса) које су условљење утицајем Сунца, Месеца, других планета и далеких сазвежђа, односно кретањем-дахом-животом великог Свемира. Од свих доступних писама, оваква значења најмање одражава грчко писмо, од којег је наводно настала азбука, док много више паралела са азбуком можемо наћи у хебрејском/феничанском писму и германским рунама. Не могу рећи да се сва слова азбуке по значењу јасно подударају са знацима астролошког зодијака, али за нека од њих сам сасвим сигуран.

За разлику од зодијака који сачињава 12 знакова (по угледу на 12 месечевих кола током једне године), Азбучно Коло Године сачињава 16 слова – дакле тешко је извести директно поређење: једно азбучно слово = један зодијачки знак. Да ли су древна писма (азбука) настајала по угледу на неку древнију поделу неба (на 16 поља) тешко је рећи јер за то нема археолошких назнака (млађи футарк чини такође низ од 16 руна). Оно што је сигурно јесте да је број 16 на неки начин био значајан древним цивилизацијама наших предака. Етрурци су гатали уз помоћ животињске јетре на којој је било уцртано 16 поља. Лички симбол  великог „мудрог слова“ који се налази на личким ношњама чини 16 тачака а Сунце, симбол Античке Македоније такође садржи 16 крака. Основа је свакако крст где даљом поделом добијамо 4, 8 и 16 поља. Ако је крст симбол неба и сунчевог кретања, можда је некада оно (небо) заиста било подељено на 16 поља уместо на 12, можда негде на крајњем северу где Сунце током лета не залази па се Месец и не види (о могућој пра цивилизацији аријеваца на крајњем северу  је писао индијски научник Тилак пронашавши за то назнаке у Рг Веди, Авести и староримском календару).

Канцеларијски пројекат Инглизам нуди нам календар управо од 16 поља. С обзиром да је у питању фабрикована прича новог времена која нам говори о наводним фантастичним догађајима пре 100.000 година као да су се јуче десили, наивно би било бавити се њоме. Ипак, можемо оставити могућност да је инглистички календар од 16 поља измишљен на основу неких аутентичних древних остатака који научној јавности нису доступни. Као прилог овој тврдњи једино стоји азбука чији сугласнички низ равномерно распоређен између 5 самогласника чини 16 слова. У наредним објавама ћемо да видимо у којој мери ових 16 слова представљају календар који верно одражава идеје западне астрологије.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 42-ги наставак)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s