Окрени точак звезданог неба ноћас за мене,

богиша једна под плавим сводом за тебе вене…

Ал како вене, тако и цвета свакога лета,

и мирис шири, пркоси Сунцу… Призива кишу!

.

А, када бели облак се смрачи и гром огласи,

латице њене весело тада свежину дишу…

Олуја снажна кида све травке, богишу чува,

она сва дрхти, стрпљиво чека… Kорен јој жедан!

.

Окрени точак звезданог неба, муња нек сева

и моја душа весела биће, песму да певам…

Ал како певам, тако и грца у мени суза,

спаја се сетно с небеским даждом… Kорен мог срца!

.

И све се врти, и све се свеже у круг живљења,

векови тутње кроз постојање, ново рођење…

Сачувај једну грану живота кад теби кренем,

и одjек силни што ватру створи… Знаш да те волим!