Радица Матушки: Точак звезданог неба
Окрени точак звезданог неба ноћас за мене,
богиша једна под плавим сводом за тебе вене…
Ал како вене, тако и цвета свакога лета,
и мирис шири, пркоси Сунцу… Призива кишу!
.
А, када бели облак се смрачи и гром огласи,
латице њене весело тада свежину дишу…
Олуја снажна кида све травке, богишу чува,
она сва дрхти, стрпљиво чека… Kорен јој жедан!
.
Окрени точак звезданог неба, муња нек сева
и моја душа весела биће, песму да певам…
Ал како певам, тако и грца у мени суза,
спаја се сетно с небеским даждом… Kорен мог срца!
.
И све се врти, и све се свеже у круг живљења,
векови тутње кроз постојање, ново рођење…
Сачувај једну грану живота кад теби кренем,
и одjек силни што ватру створи… Знаш да те волим!
