Замисли, ти се створиш на почетку спирале

И погледаш у небеса горе,

Шта те чека на твом путу одуховљења

И за шта твоја свест треба да се боре­?

 .

Кренеш путем, живиш полако

Из прикрајка смрт те чека.

Али умире само тело, а душа наставља

Свој развој, да себи нађе лека.

 .

После неког времена, дају ти ново тело

Ти погледаш горе завојницу опет,

И видиш да си се померио одскочио,

Кренуо на горе у нови заплет.

 .

Онда те опет смрт изненади и одузме тело,

Ти опет идеш у нови свет и делаш.

А онда ти наново нађу ново живо одело,

Па опет растеш и растеш.

 .

И тако, спирала је вечна и стално расте,

Ти по њој корачаш смело,

Јер знаш да твој развој иде кроз живот

И зато чувај и негуј свако своје тело. САДА

.

Где је доброта побегла од људи,

Правда се сакрила испод седам мора,

Слобода лебди негде високо.

Може ли реалност бити још гора?

 .

Човеци тумарају у мрклом мраку,

Духовници ни свећу да упале,

Здухаћи дигли руке од свега,

Само греси, ко звери, на сваког навале.

 .

Задаци и обавезе су претешки,

Копрцамо се у сопственом незнању,

Ноћу бежимо у лепе снове,

Посрћемо у греху, дању.