Вукица Морача: Све је спирала – завојница
Замисли, ти се створиш на почетку спирале
И погледаш у небеса горе,
Шта те чека на твом путу одуховљења
И за шта твоја свест треба да се боре?
.
Кренеш путем, живиш полако
Из прикрајка смрт те чека.
Али умире само тело, а душа наставља
Свој развој, да себи нађе лека.
.
После неког времена, дају ти ново тело
Ти погледаш горе завојницу опет,
И видиш да си се померио одскочио,
Кренуо на горе у нови заплет.
.
Онда те опет смрт изненади и одузме тело,
Ти опет идеш у нови свет и делаш.
А онда ти наново нађу ново живо одело,
Па опет растеш и растеш.
.
И тако, спирала је вечна и стално расте,
Ти по њој корачаш смело,
Јер знаш да твој развој иде кроз живот
И зато чувај и негуј свако своје тело. САДА
.
Где је доброта побегла од људи,
Правда се сакрила испод седам мора,
Слобода лебди негде високо.
Може ли реалност бити још гора?
.
Човеци тумарају у мрклом мраку,
Духовници ни свећу да упале,
Здухаћи дигли руке од свега,
Само греси, ко звери, на сваког навале.
.
Задаци и обавезе су претешки,
Копрцамо се у сопственом незнању,
Ноћу бежимо у лепе снове,
Посрћемо у греху, дању.
