Милорад Максимовић: Љубав у доба смрти


У најцрњим данима има увек један трачак наде о

бољем свету што унутра што споља.

Када се изгуби смисао, онда влада црна мисао.

Зато и ова стихореч. Да дирне тамо где се анђели боје

ходити.

Шта је љубав – чује се ехо

пита се сваки човек и онај који то није, јер чуо је о њој.

.

Можда је само привид јаре Сунца

или тихи спокој…

..

Ко ће га знати – кажу летње врућине у људима.

Нико не зна где је то нешто у грудима.

.

Али како ће слеп видети светло?

Како ће глув чути глас?

.

Љубав је ватра света.

Љубав је Створитељ што дела.

.

А ко смо ми но деца ватре живе?

Рођени сред свега а ни из чега…

Сред врела живота што врило вазда

Кап у којој је васцели океан.

.

Чуј, говорим теби.

.

Ако не знаш ко си и где срце ти бије

ако све јесте и када ништа није

тад чуј душом и духом најбоље вести,

што брује ти суштином у пуној свести.

Љубав је оно што јеси,

зато воли, воли и види шта ће да се деси.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s