Хелена Шантић Исаков: Неовенчаној
Ти, са великим ожиљком испод ока,
са пен..ом твориш крст,
надобудна си искричава таштина
прелепог старца –
имао те је на свети пост.
У гласу ти се исписује достојанство
прерано отишлих,
а живост и даље подрхтава пред клонућем.
Заклињеш се пречесто велечасностима
кад их замишљаш тако саме испод воде.
У глад твоје путености
забио се мирис мудраца
и дала си сваком да те прочита из длана
пошто су се решили твог става
као добродела.
Ти са главом коју сакрива превише косе
загребала си по површини и ретора
само да би ти домороци седели у крилу
и звали те бојама које не знају.
Схватила си као свака стара Аулетрида
да и оном овенчаном крају фруле
последњи је тон.
Небо је плаво али и није тако плаво
кад зађеш у њега,
земља је црна али и неје тако црна
кад се настаниш у њој.
.
Х.Ш.И: “Ритуал детета“
