Драгош Павић: Христова боја
Гледам у слику на мом зиду
у њу су стале две вазе мале
једна је медна, стоји још дупке
а друга је пала, просула мед
од кристала.
Поред њих коцкоца нека
Изгледа складно, пријатно и мека,
Све то на столњаку сивом
А иза завеса у колориту живом.
.
Једна је боја жута
Са браон резом
Намено, лепршаво
Са ћилимарским везом.
Средња је Христова црвена боја
доминирасликом, уноси спокоја,
трећа је склад са прве две
и све то ритмом употпуњује.
.
Ту је слику радила рука
мајстора смелога духа и ума
желећи да надменост разума
распламса у колориту
јер уметност боја даје прилику
да се раскош духа
у њима огледа
и тако малене вазе
напуни кристалима меда
и остави потомству
до недогледа.
.
Та је рука недужно усахла.
.
Додирнула небо, наставила слике
у небеском врту,
тамо је на платну
са звезданог трона
поруке послала иза сваког лика
да је живот вечан
са његових слика.
.
Д.П: Небеска звона
