Гледам у слику на мом зиду

у њу су стале две вазе мале

једна је медна, стоји још дупке

а друга је пала, просула мед

од кристала.

Поред њих коцкоца нека

Изгледа складно, пријатно и мека,

Све то на столњаку сивом

А иза завеса у колориту живом.

.

Једна је боја жута

Са браон резом

Намено, лепршаво

Са ћилимарским везом.

Средња је Христова црвена боја

доминирасликом, уноси спокоја,

трећа је склад са прве две

и све то ритмом употпуњује.

.

Ту је слику радила рука

мајстора смелога духа и ума

желећи да надменост разума

распламса у колориту

јер уметност боја даје прилику

да се раскош духа

у њима огледа

и тако малене вазе

напуни кристалима меда

и остави потомству

до недогледа.

.

Та је рука недужно усахла.

.

Додирнула небо, наставила слике

у небеском врту,

тамо је на платну

са звезданог трона

поруке послала иза сваког лика

да је живот вечан

са његових слика.

.

Д.П: Небеска звона