Оне ноћи кад сам је будан пун снова љубио

Бесно су у мени режали пси луталице

Зар путник сам само што се у јави изгубио

Зар пијанство свако је бол обичног пијанице

.

И не хтедох поћи – изаћи из утробе своје

Јер чему корак ако све стазе у трептај су стале

Чему зоре кад сва јутра у једној ноћи стоје

Кад жеље су с једне а наде крај друге обале

.

Јер како чедност прљавим длановима дотаћи

Како детету у жени узети душе наготу

И на голим грудима похоту и чедност наћи

А сачувати на лицу осмеха сву лепоту

.

Спознах да блуд је љубав исто кô и срца дрхтај

Похота и жудња у љубави су невиност чиста

Намера искрена иста кô и стидљиви нехај

Тек кад усред тмине нечије око ти заблиста