Дечак се мали шахом играо.

Фигуре му биле две ратне стране.

До велике моћи он је стигао

да из маште јава му настане.

.

Црнога војска на поток стигла

но машта творбена набујала ток.

Из пепела се бела војска дигла

спремна да крене у јуришни трк.

.

А дечак к’о Бог пуно се не меша.

До пропасти довео светлу страну.

Онда поново „карте замеша“

па бела војска порази црну.

.

Свака му игра моћи снажила

па маштом својом градио свет.

Игрена жеља се не угасила

кад убрао позне старости цвет.

.

Тако заигран засија жарко

па се заврти ко дечија чигра.

Ка Богу га поведе Светло јарко.

Небеска свита с њим би да се игра.