Милорад Куљић: Заиграни дечак
Дечак се мали шахом играо.
Фигуре му биле две ратне стране.
До велике моћи он је стигао
да из маште јава му настане.
.
Црнога војска на поток стигла
но машта творбена набујала ток.
Из пепела се бела војска дигла
спремна да крене у јуришни трк.
.
А дечак к’о Бог пуно се не меша.
До пропасти довео светлу страну.
Онда поново „карте замеша“
па бела војска порази црну.
.
Свака му игра моћи снажила
па маштом својом градио свет.
Игрена жеља се не угасила
кад убрао позне старости цвет.
.
Тако заигран засија жарко
па се заврти ко дечија чигра.
Ка Богу га поведе Светло јарко.
Небеска свита с њим би да се игра.
