Пословице среза драгачевског (5)


Која секира упадне у мед –више дрва не сече.

Деца одлазе од куће, али не и из новчаника.

Поклопљено млеко мачка не лоче.

Од винца је лице руменије, од ђевојке срце веселије.

Доброј жени, лако је добар човек бити.

И кроз твој прозор ускакаше војници, па те нисам питала

да ли се заратило.

Не пита ракија шта мисли Матија.

Ни нови опанак у бару не турај.

Село је од вароши старије.

Реци бекрији да је ракија, и кишу божију би попио.

Кад сретнеш старијег, лепо га поздрави, можда ти је отац.

Нек ти је кућа и мала, али нек’ ти је љубав у њој велика.

Без љуте зиме нема благог пролећа.

Ма колико ти је мајка ниска, мораш од ње нижи бити.

Лепа реч, к’о и добар лек.

О чему попови ћуте,попадије наглас зборе.

И за песму мораш оран бити.

Ти руком у туђе, ђаво у твоје.

Ако се пита изјела, где је нестала тепсија.

Да је памет до суда, к’о од суда, куд би нам био крај.

Што фебруар отопи, то март заледи.

Од ината нема горег заната.

.

Ника – Никола Стојић: “Драгачевске приче и предања“

Гуча, Споменик трубача; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s