Бајка о антилопи и сакупљачу грања


У малој сиротињској колиби на рубу шуме становао је сакупљач грања. Прехрањивао се тако што је свакодневно обилазио шуму и оштром секиром кресао суве гране с дрвећа. Гране би скупљао на гомилу и продавао их мештанима у селу. Није за то добијао нарочите новце, али он беше скроман и није се јадао на судбину.

Једаред, док је линдрао суварке са храста, зачу нечији престрављени узвик. Недалеко одатле антилопа је бежала испред вука. Дрвосеча јурну са секиром у помоћ прогоњеној животињи. Ошину вука бритком штрицом и обали га на тло.

Рањена антилопа погледа захвално свог спасиоца. Млади сакупљач грања примети да она храмље, подера парче своје убоге кошуље и замота јој повређену ногу. Антилопа му се обрати човечијим гласом:

– Одужићу ти се за то што си ме спасао.

Младић се најпре изненади, а затим одговори:

– Не мораш ми захваљивати, нити тражим било шта.

– Добро. Ипак, ако ти икада затребам, на источном ободу шуме уздиже се дрво хео; три пута куцни о стабло тог дрвета са жутим цветовима буде ли ти неопходна помоћ.

Антилопа убрзо оде својим путем, а младић настави да креше суварке.

Неколико седмица касније дрвосеча наиђе на дрво хео о коме му је говорила антилопа. Он је присети животиње и пожели да је види. Куцну три пута о стабло и у њему се отворише врата. Он се нађе у велелепној палати са раскошним мозаицима на зидовима и мноштвом златних и срмених предмета размештених по одајама. У једној од просторија дочека га седи старац и позва да се услужи с богате трпезе.

Дрвосеча примамљен мирисом укусних јела прионе на обедовање. Служећи га, старац га упита:

– Добри човече, шта желиш?

– Ја имам сасвим довољно за живот, захваљујући суварцима које продам. Нисам дошао да бих ишта тражио, него да видим антилопу – рече младић.

Тада у просторију ступи антилопа. Она и дрвосеча потом кренуше у шетњу и отидоше до његове скромне колибице.

Сваки дан на повратку из шуме дрвосеча је доносио свеже дателине антилопи и тако се она све брже и брже опорављала. Једне вечери, кувајући пиринач, младић рече антилопи у шали:

– Драга моја антилопо, када би ме бар једном дочекао скувани пиринач на повратку из шуме, после напорног дана. Животиња не одговори, но добро упамти шта је сакупљач грања рекао. Следећег дана дрвосеча се силно изненадио када је на асталу у колибици затекао чанак зготовљене риже. Уморан и гладан заседе и отпоче са јелом. Јело је било веома укусно. Ово се поновило и наредних дана. Младић се чудио и питао ко ли то спрема вечеру док је он у шуми.

Једног јутра он дохвати секиру окачену о кљуни крај улазних врата и упути се, као и сваког дана, на посао, али не отпешачи далеко, него се сакрије иза великог јавора, како би открио ко то кува у његовој брвнарици.

Јасно спази где антилопа прилази кухињском столу у удара копитом о њега. После трећег удара кожа јој спаде и она се преобрази у девојку ванредне красоте. Она узе да поспрема по брвнари и готови пиринач. Дрвосеча утрча унутра, зграби антилопину кожурину и зафрљачи је у ватру. Кожа изгоре а девојка стаде горко грцати.

– Сагорео си моју кожу. Сада ми нема повратка у моју палату.

Младић се покаја и отпоче је тешити:

– Ако не можеш назад у свој дом, остани код мене. Овде ћеш уживати потпуну слободу, као и раније.

Девојка му захвали на доброти и рече:

– Сада сам се уверила да си ти одиста ваљан и редак човек. Остаћу да живим код тебе.

Тако се они привенчаше, а како обоје беху марљиви и пожртвовани, убрзо стекоше знатно имање и уживаху многе радости.

Вијетнамска бајка

Извор: нет страница „Керефеке“;  фотографија: нет страница Телеграф РС

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s