од даха звезда твоја је жеља

низ небо пада у слатке воде

извор распрсни гужвана постеља

када нас нестани пијане роде

.

удвојен спојем распрснут вриском

у талас стоти дрхтај ме баца

собом се преметнем Богу блиском

јабуком греха змија палаце

.

одвајам руке тонем у снове

јава је била одвише врела

јутро ће стварати усхите нове

.

сенкама обриса у плахти тела

разбуд петлови одавно ћуте

незнан маглине име нам слуте