Како сунце зрацима, тако ватра пламеном симболизује оплођење, препорађање, очишћење и расветљење. Ватра – божански симбол и кад спаљује и уништава, симболише препород.

Вода такође очишћује и просветљује до њеног најузвишенијег облика, до доброте. За разлику од ње ватра симболизује очишћење поимањем, светлошћу и истином.

.

Поштована под отвореним небом, у храмовима, на кућним огњиштима, у срцу – има је у свим религијама света и поклапа се са обнављањем године. Моћни је елемент бајалица (басми), у излечењу, терању зла.

„Свете ватре“ или „вечите ватре“ биле су познате Грцима, Римљанима, Персијанцима, Словенима – гореле су у храмовима и имале своје чуваре.

Верује се да обредне ватре имају моћ да доносе људима, стоки и усевима плодност и напредак. Обреди прате кретање сунца (зимски и летњи солстициј).

Играње око ватре је типичан део култа мртвих. Игра се у кругу. Игром се успоставља веза између живих и мртвих, помажући души покојника да се придружи прецима – култ предака.

„Жива ватра“ има значајно место у лечењу људи и стоке. Добија се трењем: дрво се таре о дрво (од сувих липових мотки највише) кресањем огњила о камен, Особе које „ваде живу ватру“ су „чисте“ (часне, поштене, здраве); обично су то старије, поштоване мушке особе.

Везана за обредне ватре су наша два најзначајнија празника – Бадњи дан и Божић. Као супститут ватре, у бадњеданским и божићним обичајима у великој мери заступљена је и свећа.

У кући је ватру чувао домаћин. Ватра на огњишту била је предмет култа, она је света, није обична; она је чиста, чедна, божанска и зато се одржава и гаси на посебан начин.

Извори: Говор душе; Српски националисти; Србски Журнал-Сретен Петровић; ……фото- Верица Стојиљковић