Весна Зазић: Глава


Дошло је време да завлада глава,
прво о свему добро да се промисли,
пре него се одлучи да се преспава,
сами да смо криви док будемо кисли.

То је било лако рећи и где написати,
отворили смо проблеме разне,
многи знају тек по навици дисати,
на раменима носе украсе празне.

Да се шта погреши из грешке научи,
мора свешћу да се обухвати,
нама је то не чаша већ бунар жучи,
стадо не мисли ал хоће да се инати.

Зато лепо шупљу пусти главу,
увек за невољу друге окриви,
у миру и спокоју паси своју траву,
зар да бринеш кад се једном живи?

Да се ова мука животом не зове,
не схваташ, раменима слежеш.
Чуо ниси да постоје могућности нове,
сем да јутром раниш и с’ вечери лежеш?

Фото: Огист Роден – Мислилац; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s