Драгош Павић: Екстаза последњег сусрета


Једино прамен твоје седине

Бејаше жив

И својим непреболом

Дотицаше струне наших дамара

Цео

Твој лик

Напаја нас сећањем

На љубав

На бол игличасти

На осмех

На реч

На искру наде

За васкрснуће

Дотицасмо твоје лице

Поздрави, брате, свемир

У који си полетео пре нас

И својом гордошћу

Уразуми Господа Бога

Тонови твога гласа

Промукло бију

У екстази

Последњег нашег сурета

Ехо живота пуног

Разара мождане нити

Сада

И као камен на срце

Пада

Пада

Пада

.

Д.П: “Каскаде“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s