Једино прамен твоје седине

Бејаше жив

И својим непреболом

Дотицаше струне наших дамара

Цео

Твој лик

Напаја нас сећањем

На љубав

На бол игличасти

На осмех

На реч

На искру наде

За васкрснуће

Дотицасмо твоје лице

Поздрави, брате, свемир

У који си полетео пре нас

И својом гордошћу

Уразуми Господа Бога

Тонови твога гласа

Промукло бију

У екстази

Последњег нашег сурета

Ехо живота пуног

Разара мождане нити

Сада

И као камен на срце

Пада

Пада

Пада

.

Д.П: “Каскаде“