Илија Зипевски: Већ виђено
Долазе,
Да се кријемо више немамо где,
За искупљење касно је.
.
Долазе,
На крилима ужасе нам доносе,
Да из утроба ишчупају све прогутане страхове.
.
Долазе,
Да све је било погрешно
Сада свима јасно је.
.
Сами анђели их шаљу
Међу ова
Измучена срца
Испод ужареног сунца
..
Да тела дрхте,
Да сузе лију,
Да подеру велове
Што ожиљке крију
.
Да сваку љубав
Отму и издају
Да свакој нади
Нож у леђа зарију
.
Да срчом срца сломљених
Последњу Земљи спреме постељу
.
Сами анђели их шаљу
Над ове
Главе тешке као решетке
.
Да иза снажних тела,
Моћних машина и свечаних одела,
Лепих речи, послова важних;
Свих колона за Нигде ликова лажних!
.
Да открију очај
Који по ћошковима чами,
Стиснутих зуба као у кавезу звер,
Градова пуних побеснелих страсти!
.
Да све те зидове сруше
Који искреност гуше
И отворе пролаз, тај свети пролаз
Од душе до душе
.
Ништа испред ни иза
Ово је последње вече
Да ли смо само крв, кости и месо
Или нешто много веће?
Тренутак вредан као цео живот
Овај једино јесте..
***
То нећу да те питам
Јер видим да сада разумеш
Све што пропустили смо
Док одраз у очима једни других
Избегавали смо упорно
.
Али можемо ли се волети сада
У моменту овом, једином који знамо ?
Дубоко и безрезервно
Као да нема никога и ничега другог ?
.
Загрли ме и чврсто држи
Нека нам се нерви заплету у једно
Сада видиш, сада разумеш
Да никада и није ни било другог
Удахни дубоко,
Више од свега не можеш да урадиш
Опусти се и пусти све..
Овај сценарио бирали смо заједно
Шта је живот спознајемо
Док умиремо
Ненадано,
Неспремно
.
Али није..
Није тако страшно
То ионако нисмо били ми
Све то већ једном сањао сам
Сада се полако свега сећам…
