Десанка Максимовић: У ропству


Некад смо сви знали јасно,

од најнеписменијег сељака

па до господе и деце њине,

шта је родољубиво и часно,

и шта треба да чине

потомци негдањих јунака.

Не могу да познам народ

чије су певали врлине

песници од Бранка до сада.

Српско стадо мало

све до последњег руна

разбило се и ошугало.

Постали смо земља

робова и потказивача

и стокатних зеленаша.

Пуне су нам улице сада

поштованих зликоваца,

а затвори невиних робијаша.

На леђима као да грбу

носим од бола и стида,

и улицама кад идем,

као да ми блато баца

поглед охолих странаца

у лице, и сваког дана

вео ми се по вео скида

са ругоба наших рана.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s