Маринковић Марко: Стари воз


Док воз издалека бруји

пролази старом пругом

јуре ко пчеле пахуље

хитро једна за другом

.

Чује се како лети

док замиче за брег

ветар хуче и струји

и доноси нам снег

.

Лагано иде ка мени

воз у који гледам

чујем у себи крени

и у вагон седам

..

Није ми битно куда

нити путеве пратим

недостају ми возови

да старе слике вратим

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s