Драгош Калајић: БЕЛИ ВУК
Могао си остати заштићен грбом,
што сажима непомрачну славу племства,
уживати вечност над књижарским гробом
митова и вера, уз научна јемства…
.
Ти пак јуриш пустињом зла што се шири,
насупрот стихија доба пропадања.
Гоне у теби демона, кажу жбири,
а нишане твоје сунце усправљања.
.
Ти доносиш свом народу животни дах
од искона, да га снажи под опсадом
сила незаситих и нанесе им крах,
наоружан божанском вољом и надом.
.
Кажу да си близу, све су краћи дани,
достојна претка бори се твоја раса,
опет Крајишници, борци изабрани
у бој ступају пут европског спаса…
