Момило Игић: Савршена Суштина (1)


ПРИРУЧНИК ЗА

СВЕ И СВАШТА

.

МА ЈАШТА

.

ОВАЈ ЛИСТ НЕ ПРИПАДА ОВОЈ КЊИЗИ,

ОВДЕ СЕ СЛУЧАЈНО ЗАКАЧИО.

1

Сажетак сажете приче о свему и свачему која погађа у центар мете а центар њене мете је све.

Погађајући у центар не промашује ништа а Ништа је и најважнији део ове приче.

Ова прича не прелази границе игре која има нешто што ниједна друга игра нема и не препоручује се деци која нису одрасла.

Кроки насликан речима:

Човек је избачен из Божанског света у змијски свет где је одмах био раскомадан на људе који су само могли да сакупљају негативна искуства. Избачен је из света у коме влада закон једности у свет у коме влада закон мноштва.

Какву-такву целовитост је сачувао ослањајући се на род и сећајући се праотаца.

Међутим све је по Божјем плану па и ово, избачен је из Суштине да би освестио Суштину у себи.

Оставши без Суштине људи су остали без свог живота јер је Суштина извор нашег живота. Нашавши се у змијском свету, свету ствари и слика Бића, одмах су добили замену за њихов

2

живот, добили су цивилизацију која је сада била извор живота за њих. Цивилизација није за човека нити је од човека.

Све што није за човека за људе је отров који изазива зависност и од њих прави наркомане.

Оно што није за човека је грех јер слаби људе.

Цивилизација је мноштво разапетих мрежа којима се лове лабудови и претварају у пачиће, а од лабуда може испасти само „ружно паче“.

За живот у змијском свету људи су добили додатну опрему, развио се кукољ.

Кукољ је превладао и наши Небески Родитељи шаљу Христа да раздвоји жито од кукоља.

Он је освестио Суштину у себи и захваљујући томе могао је оно што људи нису, преузео је све грехе света на себе.

Људе је ослободио кукоља али га није искоренио ради притиска који је неопходан за буђење.

Код другог Христовог доласка „кукољ се у пећ баца“.

Христ је отишао до краја, до крајњих тачака, прешавши границе цивилизације, открио тајну крајњих тачака и рекао:

„Ја сам победио свет“. ( свет или цивилизација)

У крајњим тачкама свако се лако ослобађа зависности и може се урачунати у излечене зависнике од цивилизације.

3

Свако ко живи на селу опажа колико се лакше живи у граду и многи беже у град. Они који остају помишљају да су закопани у селу а да живот пролази мимо њих.

Живот је антиматерија, уноси лакоћу у материју, а у граду се покреће много више живота него на селу, али када се нађу у граду више га не могу напустити иако виде да ту пропадају.

Пропадају а све им се чини да напредују.

То је општа и тиме сакривена наркоманија, јер то није живот за човека.

Све фазе кроз које је прошло човечанство током хиљада година, сваки појединац прође у скраћеној верзији до педесетих година свога живота и до тада су људи гурани кроз живот по матрици човечанства а од тада живот каже видео си како треба па хајде сада сам и уместо гурања нека те води свест. Људи обично нису гледали како се живи већ су углавном гледали како да зараде и потроше новац и почну да шлајфују у месту и то називамо старост. Смрт тада дође да омогући нови почетак, враћа у први разред, претвара старца у дете.

4

Они који хоће да живе, хоће да наставе свесно, почињу у истом животу, без помоћи смрти, почињу од детета али као одрасла деца.

„Ако не будете као деца нећете ући у Царство Небеско.“

На том путу се не можемо изгубити ако знамо пратити трагове јер је Христ њиме већ прошао. Али то није само свесно пролажење путем којим се човечанство хиљадама година пробијало, то има и један потпуно нови моменат за који човечанство никада није знало. Уз тајну крајњих тачака, освешћене Суштине у себи, овај пут задржава границе али му се придодаје и неограниченост, праху се додаје дах.

На крају свог пута, приликом првог доласка, Христ је рекао:

„ Немојте жалити што ја одлазим јер када не бих отишао не бих вам послао Утешитеља (Светог Духа) да вас свему научи.“

Утешитељ нам предаје Свезнање које је у сваком погледу утешно за све јер изражава Савршену Хармонију.

Са овим Знањем нисмо више на путу већ на линији.

То како је его који не зна препустио управљање егу који зна, како смо добили прилику да будемо оно што треба да будемо а до чега не бисмо дошли ни за милион година размишљања и медитирања,

5

како имамо прилику да изађемо из затвора коју нема ни „кнез овога света“, шта постајемо на крају одрастања одраслог детета, шта је унутрашња страна путовања, исхране и светлости, остаје да се види у виду сажете приче која следи.

6

*

В.П: У неколико наредних наставака СЖ ће објављивати врло интересантну духовну поему Момчила Игића – СавршенаСуштина.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s