Малиша Јовић: Обраћања


Волим речи твоје неречене

Са усана што су као свануће

Волим да певам прстима по телу твом

Што је као ораница на којој све ниче

Уз благослов Творца

А ти да ме слушаш срцем…

.

Море љубави што носиш у себи

Додирује све моје обале

Као да си још неоткривена будућност

Сва твоја тајанствена блаженства

Вечност расипа по мени

Као да сам приспела река а ти море

Твоје обале постају моје обале

Твоје олује постају моја снага

Твоја бескрајност постаје мој мир

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s