Анђелко Заблаћански: Ту око нас


Срушило се време на кровове брига

На зидине голе куће без прозора

Испарили дани у котлу с верига

У мислима ћути нека давна зора

.

Све се дрско врти круговима пакла

Пркосећи блудно свевидећем оку

Да све се разбије кô да је од стакла

Док човека гоне кô на пашу стоку

.

А свет већ урања у сопствену тмину

И мноштво већ кличе умирању части

Ореол би свецу кô капут да скину

И да се насладе у све горчој сласти

.

А аветном кућом звони ехо плача

Јецају потомци – ридају сви преци

Празнина у свему од свести је јача

Јер ране су љуте – пеку злобе меци

Photo by Sebastian Voortman on Pexels.com

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s