Девојка плаче у цркви,
немим сузама се мрзне ветар,
а поред ње иду возови
у мало познати мраз.
.
Возови одлазе са перона –
њихова бука је већ несносна;
сигурно ће опет неко заплакати
међу тим проласцима вагона.
.
Магла нам седа на храмове
и замагљује нам очи тајно…
.
У храму –
нема девојчица
као да
плаче
наглас.

.

Избор сачинио Алексеј Иванович Чарота

Са белоруског језика превела Дајана Лазаревић

Извор: Пројекат Растко