Драгош Пајић: Сагапо
Задрхтах тада од нежног додира твог
И плима наступи
У трену том
.
Хтедох да кажем
Да те волим
Али страх уггуши навалу ту
Јер ми смо први пут били заједно
На том перону
.
Уз писак локомотиве
У заглушном хуку том
Сломих у себи отпор
И пољубих те
Као залог
И везу
И чвор
.
Тада сам рекао најлепшу реч
Која се изли из мене топло
И тада
И данас Ја опет кажем
САГАПО
