Драгош Пајић: Сагапо


Задрхтах тада од нежног додира твог

И плима наступи

У трену том

.

Хтедох да кажем

Да те волим

Али страх уггуши навалу ту

Јер ми смо први пут били заједно

На том перону

.

Уз писак локомотиве

У заглушном хуку том

Сломих у себи отпор

И пољубих те

Као залог

И везу

И чвор

.

Тада сам рекао најлепшу реч

Која се изли из мене топло

И тада

И данас Ја опет кажем

САГАПО

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s