Снежана Ђинђић: Дајбог


Надомак зиме

једне ноћи чудновате,

страшне ме море спопадоше,

Дајбог ме походише,

Радгост наших племена,

 у једној руци држи Ватру у другој Сунце.

Јасновидо ми рече да су

плодови моје утробе слабачки.

Ватри сам се великој молила!

Расковник под главу ставила!

Неначетом водом се умила!

Одлуком неба Дано и Дана одоше

белога дана не угледаше.

OLYФото: Дајбог; Википедија



Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s