Анастасија

Замисли, Владимире, он и она започеће у љубави остваривати пројекат који
ми описујемо. Расађивати дрвеће породично, траве, врт. Радоваће се, како се
у пролеће њихова дела расцветавају. Љубав ће вечно живети међу њима, у
њиховим срцима, уоколо. Свако ће замислити оног другог у цветку пролетњем,
присећајући се, како су заједно дрво које је процветало, садили. И укус малине
ће на укус љубави собом подсећати. Он и она, у љубави узајамној гранчице
малине ујесен дотицаће.
У башти сеновитој зру предивни плодови. А башту су садили заједно,
он и она.
Садили башту у љубави.
-цитат из прве Анастасијине књиге;Постојим за оне за које постојим-