Хелена Шантић Исаков: Дар


Ти си моја прва драга

одати чежњу желим теби

да љубио сам дерана

зашто заврага милог

и хаљину скин’о не бих.

.

Пуну врећу гороцвета сам ти набр’о

служила си снагом за длакава бедра

твој пут ишибан од молитве и вере.

.

Сад имаш кости омражене

гамад целиваш уз вино

лажима си учена почасти да дајеш

твоје мртво тело да такво буде

од власти је заповеђено.

.

На травњаку уз хумку споменику се подају

ту сам те сусрео и жилу сам напео

да бих гласа из тебе пустио

ти си са каменом до крви

љубав водила јечећи.

.

И нисам успео да сватим после

Да сам видео тај заљубљени пар

И час камен час жена си била

А, да сам смео да ти приам бар.

.

Х.Ш.И: “Ритуал детета“

Постави коментар