Хелена Шантић Исаков: Дар
Ти си моја прва драга
одати чежњу желим теби
да љубио сам дерана
зашто заврага милог
и хаљину скин’о не бих.
.
Пуну врећу гороцвета сам ти набр’о
служила си снагом за длакава бедра
твој пут ишибан од молитве и вере.
.
Сад имаш кости омражене
гамад целиваш уз вино
лажима си учена почасти да дајеш
твоје мртво тело да такво буде
од власти је заповеђено.
.
На травњаку уз хумку споменику се подају
ту сам те сусрео и жилу сам напео
да бих гласа из тебе пустио
ти си са каменом до крви
љубав водила јечећи.
.
И нисам успео да сватим после
Да сам видео тај заљубљени пар
И час камен час жена си била
А, да сам смео да ти приам бар.
.
Х.Ш.И: “Ритуал детета“