Момчило Игић: СавршенаСуштина (8)


Док смо се борили да се одупремо кукољу није случајно Земља била одабрана за насељавање и током те операције њено конспиративно име било je Мидгард.

Негативна искуства су сакупљена, иницирана је Суштина у нама, носилац неограниченог и нема разлога да изостане освешћење, паљење светла, да све тајно постане јавно, па и да се зна за право име Земље.

Ми јесмо Земљани али се наша планета не зове Земља већ Зем а Суштина у нама је Нојева барка.

Следећи основни образац Нојеве барке можемо рећи да од свих планета ове наше космичке ћелије само је Зем носилац неограниченог.

На српском језику не изгледа да је право име Земље неко велико откриће. То је зато што је од свих језика само један носилац неограниченог, неограничене свести, док су сви други носиоци ега. У свакој врсти само је један носилац неограниченог а то важи за све па и за народе.

Све више људи открива да је историја прекрајана а када се дође на то да је неком узето а другима додавано испада да је увек узимано од једног.

Егу је дато да може преузети од Свести све што сматра вредним. Носилац Свести је један а носилаца Ега је много.

64

Увек се нађе неко из мноштва да преузме нешто од оног једног.

Преузимање се дешава у свим условима осим у једном и зато се каже за врата која воде у спасење да су уска.

Док Его преузима кукољ побеђује а преузимање се може онемогућити само када се Егу окрене женска страна Суштине.

Израз женског принципа, унутрашњег света, у спољашњем свету је жена која углавном следи своја осећања са којима у унутрашњем свету Површине куша своја животна искуства.

Мисли се користе у спољашњем свету Површине.

Због бројних врло непријатних негативних искустава може доћи до рефлексног одбијања да се било шта прими у унутрашњи свет и живот се доживљава као веома плитак.

До Површине стижу само парцијална осећања јер на свом путу ка Површини целовито осећање блаженства мора проћи кроз Его као кроз призму где се пазложи на мноштво парцијалних осећања, на љутњу, мржњу, тугу, завист…исто се дешава и када се Човек разложи на људе, једна изразито позитивна појава се разложи на мноштво изразито негативних.

Да би се на Површини појавило целовито осећање мора му

65

Пут прокрчити целовити женски принцип, потпуни мир, који прати процес смањивања а којим се заибилази его који никако не подноси смањивање.

Играмо Јована.

Планета Зем је врло ниских вибрација огромне тежине али зато има сестру и брата највиших вибрација а то су Електра и Зен. Ове планете пружају заштиту и чишћење код преласка са замене на оригинал, са живота кукоља на живот Човека, на наш живот.

У нашем животу се живот у материји помера у други план док на његово место долази живот у Ничему.

Наша планета је у сваком погледу на дну али постаје једина слободна планета у целој космичкој ћелији.

Дошли смо дотле да су тврдње с почетка приче да се око Земље окреће цео космос на неки начин тачне а да су научни докази против тога само полуистине. Кобајаги.

Ко посумња испада из игре.

Играмо Јована.

Јован је у телу али има природу Светога Духа и он је претеча Сину.

Њихови животи се врло мало преклапају а после крштења улога једног се смањује док улога другог расте. Затим, после

66

Христа излази на сцену Свети Дух.

„Немојте жалити што ја одлазим јер када не бих отишао не бих вам послао Утешитеља који ће вас свему научити.“

Када Свети Дух одигра своју улогу, на реду је други Христов долазак.

Ту се види образац по коме они који имају неку улогу у овом процесу излазе на сцену, они се смењују.

Сада је време Светога духа а његово тело сада смо ми баш као што је то био Јован.

Када људи излазе на сцену неопходно је да крену са женском страном у првом плану а и први корак прави жена и направила га је Вера Бојичић.

Њену улогу је обилато подржала Електра, најразвијенија планета са доминантним женским принципом.

Женски принцип нема проблема са егом али процес није целовит без мушког а нецеловитост по правилу води застрањивању.

Атлантида је пример оваквог застрањивања.

После књига Вере Бојичић долази ова књига којом на сцену излази мушки принцип. Овај приступ обилато подржава Зен, најразвијенија планета са доминантним мушким принципом.

Цивилизација старих Сораба је пример за ово.

67

Атлантида је морала да потоне да би се процес завршио, про цес који иде по обрасцу дијалектике у ужој слици а по обрасцу смењивања у најширој слици.

Електра је спојена са Земом близу Београда док је Зен спојен на Мојсињској гори близу Крушевца.

Вера је иницирала ова спајања а ја сам од Мојсињске горе почео да сумњам у то да сам слободан од било какве улоге.

Овде сам са још двоје људи послужио за уземљење Зена а моје духовно име од раније је било Зен и моје „скривено место“ од раније је Мојсињска гора.

Постоји још један образац на који је указао Христ када је рекао да му је Отац све дао а да је Свети Дух све узео од њега. Они се смењују али и надовезују на већ испољено.

Да би се надовезали морамо се бар на кратко преклопити.

Од ње инициран и изражавајући женски принцип могао сам видети нешто од онога што је она видела а изражавајући мушки могао сам заокружити причу.

Жене не воле да се баве апстрактним, много више воле да се баве конкретним али то није у њиховој природи, оне су елоквентне само захваљујући томе што воле супротни пол.

Када жена пронађе себе и почне се изражавати као жена она изражава само апстрактно и у томе само жена може ићи до

68

краја. Тада може сагледати једну појаву у потпуности али губи способност да се креће, да повезује појаве и тешко ју је разумети. Вера бојичић је пример.

Мушкарци воле да се баве апстрактним да пониру у дубине, да полете у висине а када пронађу себе и почну изражавати мушки принцип, постају врло елоквентни а само мушкарац може у овоме отићи до краја и до најапстрактнијег.

Да би се остварио образац надовезивања мора доћи до извесног преклапања.

Да би се мушкарац надовезао на жену мора бити у свом женском принципу, у процесу мира и смањивања.

Тако сам видео оно што је она видела а тада ми је оно што је она видела представљало сведочење онога што сам ја видео.

69

Седим у фотељи мог таста у једном селу, у једном стану, у једној згради поред једне школе у којој је он био учитељ.

Седим у његовој фотељи са великим поштовањем које сам од почетка гајио према њему и његовој жени.

Њих двоје су живели у великом јединству, у великом миру, у социјализму, са великом вером у комунизам, а у селу се још прича о њиховом раду са децом што ни за њиховог живота није прошло незапажено, пропраћено је многим признањима и орденом рада.

Седим у овој фотељи и сећам се његовог великог ангажовања у многим несебичним активностима које су тада називане „друштвено користан рад“, сећам се његове вере у правду, братство и јединство, у једнакост, сећам се његове испуњености док је говорио да никада до тада гоља није могао пристојно живети и сећам се његове разочараности када је све срушено и претворено у дим.

Он је искрено веровао у суштину комунизма и није имао много везе са политиком којом је успостављен и одржаван овај поредак.

Данашње критике тог времена иду за тим да пониште све а није све за поништавање.

70

Иста се ствар дешава и са црквом где има много разлога да се критикује њена политика али не и њена суштина. Цркву је Христ изградио на стени, на Петру, који је примио Христа али и кнеза овога света. Христ је у њему видео шта је видео када је рекао: „Бежи од мене Сотоно“, а и три пута се одрекао Христа да не би био разапет али је после отишао добровољно да би био разапет.

Гледано кроз Свезнање све је онако како и треба да буде, све тече по Божјем плану, а ми можемо и да не разумемо али немамо разлога за бригу и страх јер оно што је по Божјем плану то је по нас и за све око нас најбоље могуће.

Седим у његовој фотељи и пишем оно у шта је он толико веровао али са намером да идем до краја. Он је веровао у копију и макету која је морала бити уништена да би уступила место оригиналу у реалности Бића.

У оно време се знало за слике ствари које нису сматране за реалност и за ствари које су имале трећу димензију, дубину, чиме су у очима људи стекле све услове да се назову реалним и тада су људи живели у реалном свету ствари. У таквим условима пракса је потврђивала дијалектички материјализам који је послужио као основа за научни социјализам.

smart

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s