Момчило Игић: СавршенаСуштина (9)


71

Захваљујући замени за Суштину били смо само слике Бића што се не рачуна у реално али довољно да за основу послужи и историјски материјализам. Пошто се реално пита, производне снаге су диктирале развој односа људи тј.слика Бића и то се тада називало производним односима.

Са Суштином у себи, са неограниченом дубином Бића постајемо реална Бића, почињемо живети у реалном свету Бића и све се из основа мења.

У датим условима дијалектички материјализам, историјски материјализам и политичка економија су изражавали реалност и непрестано потврђивани праксом. У затвореном систему, поприлично одвојеним од Суштине, материја доминира на Површини а пошто су духовни обрасци ископирани на Површини то је материја слика и прилика

Суштине само без неограничене дубине.

Све је настало из Ничега, остављањем отиска оног света у овом свету, у материји и енергији. Ко успе да сагледа овај свет целовито видеће макету оног света.

Никада није направљена целовитија макета него што је то била Титова Југославија.

72

Живели смо у одговарајућој макети и то искуство никако не смемо одбацити јер је то одлична припрема за сусрет са оригиналом.

Уже гледано ова макета као уосталом и све друге до сада служила је паразитима као мамац. Паразити гледају да направе што бољи мамац за народ како би у народу покренули што више живота, како би дао што више а паразити имали прилике да више и узму. Али најшире гледано и народ и паразити раде тачно оно шта треба да раде по Божјем плану и макете су припрема за оригинал. Макете су грађене на песку, нису вечне и не треба да буду, док се оригинал гради на стени.

Треба да се сећамо Титове Југославије у њеном односу на оригинал али не и њене политике јер је била само копија и за њено успостављање и одржавање били су неопходни војска и полиција а то најчешће није лепо гледати.

Играмо Јована.

Ја ово пишем без намере да пишем, уствари сам намеравао да се прошетам али ме је Љубав зауставила и написах што написах. Игра.

73

Свезнање је Савршено Знање које је нешто што ниједно друго није, оно је унутрашња страна Савршене Светлости, Бога, оно обасјава мрак изнутра, оно омогућава виђење.

Свезнање чисти пут до Вере, зрака Ничега које може све.

Сви знамо да се речима могу правити слике које се могу видети или „визуализирати“, али речи из Свезнања у прављењу слика иду до краја а уз Веру те слике добијају дубину и постају реалне и то је процес стварања из Ничега.

„И би реч.“

Играмо Јована.

Живео сам у Титовој Југославији а никада нисам постао комуниста, рођен сам у православљу а не могу рећи да сам постао религиозан али не могу да не видим толико очигледних подударности са Суштином.

Некада сам говорио да комунистичка идеологија и религије имају своје место али да нису све и тада нисам био свестан колико сам био у праву.

Титова Југославија је била прилично добра копија Царства Небеског и наравно да ту није било места за цркву.

Нема смисла цркву која представља Царство Небеско на Земљи поставити у Царству Небеском.

74

АВНОЈ је претеча Титове Југославије али кад му претумбамо слова добијамо ЈОВАН који је био претеча Христа.

Тито је играо улогу Суштине око које се све окреће која се воли свом душом. Народ је скандирао: „ Ми смо Титови, Тито је наш“, нешто као „Ја сам у Оцу и Отац је у мени. Тито је играо улогу Бога као што су радили и краљеви али је Тито и говорио као што би Бог говорио. Стално је говорио а то је поновио и непосредно пред смрт: „Када смо јединствени не морамо се бојати никог.“ Упорно је понављао: „Чувајте братство и јединство као зеницу ока.“

И овде су истакнуте две најважније „заповести“: Волите Тита свом душом својом и братство-јединство другова и другарица.

Ово су копије најважнијих Божјих заповести али их је народ први пут живео, примио у свој унутрашњи свет и дубоко осетио.

Љубав према Титу кога су људи доживљавали као Бога који је у стању да реши сваки проблем и наглашавање јединства су главни стубови осећања сигурности код народа. Тај осећај је појачан истицањем улоге народа и слогана попут: „Земља коју брани народ не може бити побеђена“ при чему је војска била Југословенска народна армија уз друштвену

75

самозаштиту. Све је то подржано истицањем праведности: „Туђе нећемо, своје не дамо.“

Наравно да су макети неопходни војска и полиција а да оригиналу нису и да се макета бави само површином али се може рећи да је то била добра макета.

Шта рећи за израз да су чланови савеза комуниста били на линији савеза комуниста. Могли би дуго да ређамо примере иза којих стоји закључак да је ова копија скоро као фотографија оригинала, на површини скоро идентична.

Али ова копија се базира на производњи а оригинал не зна за рад и у једном тренутку су људи почели да говоре: „Не могу ме платити тако мало колико ја могу мало да радим.“

Тито није Бог да обезбеди: „Ко тражи наћи ће, ко иште добиће и ко куца отвориће му се“ а није ни вечан па се после његове смрти све урушило.

Али се није урушило баш све, остало је сећање на макету, остала је утабана стаза до нашег унутрашњег света Површине, до наших осећања и можемо боље осетити оригинал него да тога нема.

Играмо Јована.

Свезнање долази из Суштине где не постоји време и простор па не може постојати ни одвојеност теорије и праксе.

76

У складу са природом овог Знања не пада ми на памет да га применим у пракси, не пада ми на памет да манипулишем са њим изван граница игре али с времена на време примећујем да могу нешто што раније нисам могао на шта би Христ рекао да је дошло моје време у вези тога.

То је најфинија могућа примена и само то има везе са Богом док свака друга ма колико била фина нема везе са Њим.

Увек је само једно од своје врсте носилац Бога.

И овде можемо пратити дијалектичке процесе али где није материја у првом плану већ Суштина.

Најпре смо афирмисали свет ствари или материје, сакупљање негативних искустава и глађење површине а онда прелазимо у њену негацију али у јединству с њом, прелазимо у свет Бића где је све контра у односу на свет ствари задржавајући негативна искуства која смо стекли у овом свету. Јединство супротности, тезе и антитезе, доводи до синтезе, до освешћивања Суштине у нама, људска јединка постаје Човек.

Играмо Јована.

У току је процес невиђених размера. Понавља се образац разапињања. У Библији имамо опис овог обрасца који је примењен на једном Човеку а сада нам је пред очима исти тај

77

образац али примењен на једном човечанству.

Паразити мисле да остварују своје циљеве а уствари се остварује Божански план. У току је процес који се за неке може завршити Васкрсењем док за друге то може бити Страшни суд.

Овај образац се не може спровести без издајника и то је ономад био Јуда који је издао Христа док су то данас све владе света које издају своје народе.

Изгледа да овај процес иде у прилог онима који су га осмислили али то није тачно. То није било онда а није ни сада. „Кнез овога света“ је то на крају и схватио када је покушао да овај процес прекине покушавши преко Петра да одврати Христа, на шта је Христ само рекао: „Бежи од мене Сотоно.“

Овај процес представља последњи и најјачи притисак који буди људе и оставља им само један излаз а то је Нојева барка спасења.

До сада су улогу оног једног у мноштву народа играли Срби а од сада се ствара нови народ који није јединствен по роду већ по Суштини.

„Моји браћа и сестре су они који творе вољу Оца.“

Играмо Јована.

78

Уколико си осетио потребу да се исправиш и отвориш онда је

време за олују са Зена, време је да се покажеш.

Зен је најузвишенија планета у овој космичкој ћелији и можеш

мислити каква олуја настаје када се сретне са Земом који је на дну, али на коме су уска врата која воде у слободу.

Зен и Зем су необична браћа, јединство супротности.

Зен је незамисливо далеко али пут преко Суштине не траје ни трен а ова веза је већ успостављена.

Позивам Зен као што се позива стари пријатељ и брат.

Ако си озбиљно одлучио да исправиш леђа..рамена…да се отвориш и покажеш…почиње олуја. Олуја ће одувати сву прашину и сво ђубре кукоља и открити ко си ти уствари…

Док траје олуја држи се за стену, за Суштину, а ради потпуног осећаја сигурности држи се и за столицу, осећај столицу на којој седиш, држи се пажњом за тај осећај као за појас за спасавање.

Ма ја, мало се шалим, олуја је унутрашња и крајње фина, дува врло поступно и не може направити никакву штету али осећаја сигурности никада није превише.

Процес „Преображења“ може трајати у више фаза док играмо „Јована“. Када се претумбају слова у речи „Јован“ добија се реч „Јавно“.

79

Играмо Јавно.

Дошло је време да исцељујемо на реч, да истерујемо демоне на реч, да стварамо, материјализујемо и дематеријализујемо на реч.

Била је Реч Суштине а сада је време за Реч Суштине у нама, време за стварање из Ничега.

„И би реч“…драги пријатељи…и би Ништа.

П.С.

Нисам учитељ нити имам некакву улогу а овим што повезујем разне апстрактне појаве и процесе у Свезнању, изражавајући Суштину, пролазим кроз уска врата која воде у спасење.

Већ видим једног који је „узео од мене“ и прогледао и следећи је у реду да прође кроз ова врата али повезивањем са конкретним. Са њим се заокружује овај образац. Сви други који следе ће преузети овај образац и пролазити палећи светло „у свом дворишту“.

Стигавши до крајњих тачака стекао сам титулу „Јов“ а пролазећи кроз уска врата постајем академик Ничега. Могла је то постати и Вера Бојичић али се није сетила. (мала шала)-

КРАЈ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s