Горан Лазаревић Лаз: Свод праха свевидног
свод праха свевидног поље где сањаш
грумен тишине светла од чудеса зоре
болу предана у длан опет се склањаш
слутње нестана с тескобом док зборе
.
слутиш распета деобе и небеског крста
дуге на којој трајеш у преслаткој ноћи
понори сласти док клизе са сваког прста
ка васкрсењу неукима што неће доћи
.
журно пошли смо ка тами знаноме крају
у венама док кандила дуго нам горе
расветпути занавек да нам се дају
.
уснама нашим жар звезда да зборе
да хтели смо божје медовирје течно
спајање свето бескрајем неба вечно
