Катарина Прокић: Песме кратке форме (4)
Облаци, лишће, вазду
све стоји, врелина
и најзад покрет – грми.
.
У славу кише
зелено постаје зеленије
мирисно мирисније
.
На тераси једна ружа,
предана и бестидно лепа
краси наше разговоре.
.
Недозрело грожђе,
Зреле шљиве,
Ритам природе.
.
Испуцала земља,
спржена трава,
боле кораци.
.
Зрикавци зриу,
падају крушке,
оглашава се мрак.
