Владислав Томић: Враћам се!
Кад се вратим једном
са својом слободом
памтићу незнање
које дуго певах.
.
А кад се разнесем
попијеном водом
клећу круг
ком дуго одолевах.
.
Кад изнесем светлу
своју прву бору
пратићу је
до крајњег смирења.
.
Кад растопим сан
у старом мору
живот ће се клесати
из стења.
