Драгош Павић: Оаза мира
Стотине листића шимшира
поред мене чине оазу мира
и све беспрекорно пулсира
са нарцисом охолим у баштици,
за столом, уз ветрић ветропира.
.
Раскалашно подиже свежину срца
које питко пулсира окићено дамарима.
Наспрам овог жироскопа пролећа
нижу се сећања премалећа,
доносе мирисе далеких јоргована.
.
Али вихоре смисла ништа не квари
осим што су пожутели календари.
.
Њих нема у запећку века,
место им је у ковчегу са златом,
а ми ћемо натруњени временом
испирати прошлост да остане
чистота искрена, непатворена
са рузмарином мирисним
у нашој садашњој оази оваплоћења.
.
Д.П: “Сузе старог кестена“
