Радован М. Маринковић: Златна ткаља
Прича се да је град на Ћави, у Лису, градила Проклета Јерина.. Град је био утврђен: чувала га војска да нико у његга не уђе..
.
Град је био пуст. У њему се, поред војника, налазила још једино златна девојка. Она је за деспотицу Јерину на златном разбоју златне ћилиме ткала. Ткала је само ноћу, па је цео град од њеног рукорада и месечине бљештао.
.
Један од чувара,случајно, једне ноћи, у сенци пуног месеца, виде лице златне девојке и би просто опчињен невиђеном лепотом. Зажеле да је обљуби.
–
Би опет ноћ кад уграби прилику за то. Цело је брдо пламтело, те ноћи, од златнога сјаја.
.
Пришао је девојци. Она је цикнула, ухватила га за перчин и бацила низ литицу. Затим је извадила златан нож испод скута и поклала све чуваре града.. Са златним разбојем повукла се , иза тога, у једну пећину, где, и данас тка златне ћилиме.
.
Из те пећие, само поекад, и то ноћу, излази да се напије воде са Белице и да златно лице умије.
.
Р.М.М: “Јеличке легенде“
