Петар Шумски: Пустиња пожуде
Три јарбола са три девице
привезане на палуби пустиње…
Оружар што разноси млеко
у посудама од блиставог месинга
и прелива њихова тела нага
бестидно преланула на оштрици сунца
изазивајући дрхтаје до удаљених каравана
са зачинима умешаним у косе бедуина
упијеним у модро-тамну пут
њихових жена…
.
У сенци три палмина листа
широј од Великог Океана разапетог
између стубова вртложног песка
са престола од фине слоноваче
посматрам игру светлости
и врелине која прелама
силуете удаљених живота
зидина и храмова
поречних шума и харема
и чини их блиским овом трептају
трију уздрхталих девојачких тела
у непоколебљивом надању
у испуњење давнашњег обећања
изреченог шапатом који од тада
не престаје да нараста
у све гласнији хук
и одбија се од зидина
успламтелих градова тих
младих пожудних тела
у исчекивању последње милости
Мача Жудње
сачуваних од времена људи
који се нису бојали снова.
.
П.Ш: Збирка – “Антикварница срца“
