Три јарбола са три девице

привезане на палуби пустиње…

Оружар што разноси млеко

у посудама од блиставог месинга

и прелива њихова тела нага

бестидно преланула на оштрици сунца

изазивајући дрхтаје до удаљених каравана

са зачинима умешаним у косе бедуина

упијеним у модро-тамну пут

њихових жена…

.

У сенци три палмина листа

широј од Великог Океана разапетог

између стубова вртложног песка

са престола од фине слоноваче

посматрам игру светлости

и врелине која прелама

силуете удаљених живота

зидина и храмова

поречних шума и харема

и чини их блиским овом трептају

трију уздрхталих девојачких тела

у непоколебљивом надању

у испуњење давнашњег обећања

изреченог шапатом који од тада

не престаје да нараста

у све гласнији хук

и одбија се од зидина

успламтелих градова тих

младих пожудних тела

у исчекивању последње милости

Мача Жудње

сачуваних од времена људи

који се нису бојали снова.

.

П.Ш: Збирка – “Антикварница срца“