Петар Шумски: Суводушје
Чула су ми стара
и уморна као Свет.
Гладна нових видика
сензација и пејзажа
свежине првог искуства:
уморна од понављања
у кругу вечно истих дана
моја чула гладују
за додиром вечно младим
и свежим као јутра
на шумским пропланцима
моја чула жеђају
за соком стварности
испод љуске свакодневнице
моја осетљива чула
претворена у крљушт
на зидовима бунара
до чијег дна
и његове благословене воде
не могу да допрем.
Суводушје.
.
П.Ш: “Пламен тишине – песме путника“
