Чула су ми стара

и уморна као Свет.

Гладна нових видика

сензација и пејзажа

свежине првог искуства:

уморна од понављања

у кругу вечно истих дана

моја чула гладују

за додиром вечно младим

и свежим као јутра

на шумским пропланцима

моја чула жеђају

за соком стварности

испод љуске свакодневнице

моја осетљива чула

претворена у крљушт

на зидовима бунара

до чијег дна

и његове благословене воде

не могу да допрем.

Суводушје.

.

П.Ш: “Пламен тишине – песме путника“