Владан Пантелић: О, илузијо! Шта је твој корен?


Ево сам ти дошао и пришао

И додирујем те меко десницом

По коси челу уху врату рамену

Теби је мој меки додир можда

Жест жеравица или као струја

За мене то је – миловање Бога

.

И ја сам тобом високо понесен

Извор ватре – струје бива узбуђен

Грицкам за смирај коцку пасуља

И стискам зубима много жешће

Нађох те у среди руже ветрова

У теби тражим половину јабуке

.

Говорим ти ведро из пете ватре

 О моје испуњено пророчанство!?

Ако си илузија идем у твој корен

И питам се идући ка твом језгру

Да ли ме све више условљаваш

Или се ми све више ра-за-зна-је-мо?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s