Верица Стојиљковић: Дођи!


Дођи сад,

у овај врели час,

Похитај, зашто не питај,

Знаш да жена зна и оно што не зна!

Дођи сад,

ноћ плаветна трепери,

Месец чека да обасја нас!

Узми руке моје,

Жеље на њима исписане су све!

И у сну,дођи,

Јер  срце би да излети!

Дођи сад,

ветар ће те на крилима донети,

Само му за мене реци!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s