Зорица Бабурски: Уморна душа


Како срце да снатри озарје лепоте

Кад бол и глад у њему звони и дише

Уморна и нема дрхте гладна уста

Све слутње и ћутње у сутон се слише.

.

Болестан и уморан лута кроз време

Раширених руку грли га страх ноћи

Чекајући нови дан да отера слутње

У њему вришти тмина дубине поноћи.

.

Утрнула душа несном обузета

На гулашким причнама свитања чека

У рујној зори јауче бледо сунце

Живе ране, уздаси, истина горка.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s