Србољуб Митић: Тужна песма
Не зна се зашто трава на неком
гробу никад не никне.
Можда су кости још бесне, још отровне
у земљи.
можда понекад, ноћу, закопани
страшно урликне
за сунцем
и јед избљује у земљу да никад
ни змија кроз хумку му
пут свој
не изрије.
.
Не зна се зашто трава на неком гробу
никад не зазелени.
Можда се мртвац пун чемера
распао у земљи.
