Димитрије Николајевић: Под звонаром вечери (13)


Ал’ узалуд! Има места која се не могу напустити,

која неумитно прате

као пас позног господара,

места од којих се свако у по једном

губљењу њише

као сребрнасте нити

свега што смо овим сном

продужавајући се, дали.

Па носимо

исте ожиљке и позлате,

исте трагове остависмо, пре него смо пали

-на длану пише,

док преко рана живих један свет

голоруко преносимо,

а столетни жеђамо лет!

.
Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s