Стеван Раичковић: Празнина


Разбежале се речи све из мене:

Као од бата неког кад за часак

Нестану птице са гране зелене

(Ал оставе у слуху шум и прасак).

.

Све су се мисли скриле којекуда:

Ко кад у градић где се већ сви знају

Бане у стари сокак нова луда

И нагна народ у бег (док пси лају).

.

Да је бар мира када нема речи

И тиха пустош кад мисли неима:

Па да легне као кад се лечи.

.

Овако: стојим још увек пред свима

(Док слична стрмој води ил олуји

Кроз моју главу сва празнина бруји).

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s