Војимир – Војо Сретеновић: Љубав се рођењем буди
Ја сам дугорепић
Мачак Срећко
Зеленоокић
.
Природа ми,
Прошлог лета,
Подари
Сјајно крзно
Црне боје
По Његовој промисли.
.
Све ме
Дечије
Душе воле!
.
Док ме
У загрљајима мазе
Свилу испредам
За чарапице…
Омиљене рукавице.
.
Стигнем ли
Нашег миша,
Мање-више…
Јер ме у кући чекају
Топле речи,
Тајин витамина,
С мало воде,
И други снови.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 