Драган Симовић: Вилењакова песма уз ветрове гајде


Понад зелена вилин-горја,

гле!

бели облаци,

као снежни врхови бели,

на румен-плавоме небу.

.

Сетна свирка

лахора с висина,

и топао поветарац,

разигран и чио,

из снених долина

под сенкама.

.

Кликтај златног орла

подно белих облака,

и жубор горских слапова

у тишини.

Шуморе и трепере

врхови јасика,

уз плес класја

зелене ражи

на дашку вечерњем,

у сутон од смиља.

.

Седим у сенци

столетне оскоруше,

у трави високој што се повија,

на пропланку ветрових гајди,

и зурим некамо

у даљину –

.

у даљину иза горја

про обзорја,

про обзорја.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s