Било је пролеће месец мај

Дрвеће се прелило зеленим кремом

Без посла је остао један змај

Са високом змајевском стручном спремом

.

Мотао се неко време по граду

Читао огласе и конкурсе из штампе

Змај који је уживао у своме раду

Изгубио се ко свитац без лампе

.

Почео је да пије вињак и содицу

Да се сналази и продева

Јер је имао велику породицу

Коју је морао да храни и одева

.

Кише су падале дани су текли

Куцао је на сто врата можда двеста

И свуда су му нељубазно рекли

Да за њега нема радног места

.

И када је свуда избачен ко кофер

Нагло му се осмехнула срећа

Понудише му да ради као шофер

Код градског саобраћајног предузећа

.

Опет је пролеће месец мај

На дрвећу пуне зелене ћумице

За воланом “LAYLANDA“ седи змај

На линији КАЛЕМЕГДАН – ШУМИЦЕ

.

Кад увече дотера кола у гаражу

Колеге о њему причају све нај нај

Али му је најдраже кад кажу

Е ДАНАС СИ ВОЗИО КАО ПРАВИ ЗМАЈ