Александар Блок: …


Да. Све је исто као некада.

У бунилу сам старом том.

Ти заустави за ме сада

Време у живом току свом.

.

И дошо са у бршљан овит,

Кон на изворе река тад.

И обала, кроз крај магловит,

Смеши с с воде ко некад.

.

И исти звуци, нетакнути,

Из тршћака ме зову, гле.

И исте мутне руке слути

Пророчка душа, као пре.

.

Ко да се време заборави

И не однесе ништа ту.

Ко без промене да остави

Ток младости на своме дну.

.

И ја сам вечан и пун мира,

Као давно, у време сна.

И тешким златом са кумира

Моја се душа бели, сја.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s