Рефик Мартиновић: Нестаће гује
Ноћас ти драга
не могу доћи
градом у галопу
јуре дивљи коњи
и туга вришти
улицама глувим
а ја заробљен
у кавезу чекам
промукле птице
које не певају више
о…како боли
живот у сновима
растављен
у два неба.
.
Данас су драга
у граду моме
са високих минара
заплакали езани
дошли су нам мила
тренуци кајања
и тешки претешки дани
кад душа рањена
умире у јецањима тишине
и тражи праштања
између зидова што ћуте
…уморне ноћи
немојте ми доћи.
.
За кога…љубави
ђурђевак мирише
у мојој башти
за кога
певају заробљене птице
кад тебе нема
на капији твојој
…отићи ће гује
нестаће без трага.
.
Свани рујна зоро
обасјај самоћу
пробуди пролеће
што је почело цвати
не могу више
испраћати туге
пусте тргове
и ове ноћи дуге.
